Harry - POV

" Kako to mislite od leukemije? " ponovo sam pitao doktora. I dalje sam bio u šoku.

" Žao mi je, kao što rekoh. Ako želite možete sesti do nje i sačekati da se probudi. " rekao je doktor, zatim je otišao niz hodnik.

Polako sam otvorio vrata sobe u kojoj je ležala Kath. Gledao sam u njeno slabašno telo i predivno ali bledo lice.Suze su mi počele kliziti niz obraze. Uhvatio sam njenu ruku i čvrsto je stegao.

" Ne dozvoljavam ti da odeš. " prošaputao sam tiho.

" Ne možeš me sada ostaviti Kath. "

Nije otvarala oči.Ali znam da može da čuje sve što joj kažem. Osetio sam da je lagano stegla moju ruku.

" Kath? " prošaputao sam. Ona je polako otvorila oči i razgledala okolo.

" H-Harry? " prošaputala je slabašnim, jedva čujnim glasim.

" Ovde sam, pored tebe. " Rekao sam joj i lažno se osmehnuo dok su suze lile niz moje lice.

" Žao mi je. " rekla je dok je pogledom tražila moje oči.

" Bićeš dobro Kath. " rekao sam joj znajući da to nije istina,ali u ovom trenutku nisam mogao ništa drugo da kažem.

" Ne Harry, neću. " bila je svesna svog stanja.

" Zašto mi nisi rekla Kath? " pitao sam je.

" Nisam mogla, nisam imala hrabrosti. " osmehnula se lagano.

" Harry? " nastavila je.

" Da ljubavi?  "

" Želim da odem odavde, ne želim u bolnici da umrem, molim te. "

" U redu ljubavi,odvešću te. " Njene reči su mi slamale srce. Polako sam joj pomogao da ustane i poljubio je u čelo.

Javili smo se doktoru i odvezao sam je. Dok smo se vozili ona je spavala na zadnjem sedištu.Imao sam utisak da je ovo užasna noćna mora iz koje ću se uskoro probuditi.

Stigli smo. Polako sam je uneo u kuću a ona je još uvek spavala. Spustio sam je lagano na krevet. Ona je počela da otvara oči.

" Izvini što sam te probudio. " rekao sam joj.

" Nema veze, i onako sam dosta spavala. " slabašno se osmehnula.

" Šta ću da radim bez tebe? " počeo sam očajnički da plačem.

" Ne plači. " počela je, a suze su joj se već uveliko slivale niz obraze " Naći ćeš drugu i nastavićeš svoj život. " završila je rečenicu. Zagrlio sam je dok smo oboje plakali.

" Ti ćeš uvek biti jedna i jedina, nikad neću zaboravti na tebe, nikad neću zaboraviti na nas. " rekao sam joj istinu.

" Harry život ide dalje, bićeš ti dobro,obećavam ti. " rekla mi je sa osmehom kroz suze.

" Voliš li me? " pitao sam je.

" Harry volim te najviše na svetu. " poljubila me je.

" Harry, idemo, idemo..." počela je nešto da priča.

" Gde idemo? " pitao sam je zbunjeno.

" Idemo negde, idemo pored jezera, onde gde su me gurnuli prošli put."

" Hajde. " rekao sam joj i poneo sam je jer nije mogla da hoda.

-

Stigli smo. Seli smo kraj jezera na travu. Ona je naslonila svoju glavu na moje rame.

" Harry, uskoro odlazim " rekla je tužno.

" Nigde ne ideš bez pozdrava. " Gotovo suze su lile kao Nijagarini vodopadi niz moje i njeno lice.

" Pre nego što odem, moraš da mi obećaš par stvari. " rekla mi je.

" Sve za tebe. " Sagnuo sam se i poljubio joj usne.

" Moraš da nađeš novu devojku i moraš da- " prekinuo sam je.

" Neću da nađem novu! "

" Ne prekidaj me, moraš da je voliš kao mene, da imaš porodicu, a ako budeš imao žensko dete nazovi je Katherine, po meni. Ostavila sam ti pismo u fioci pored našeg kreveta, pročitaj ga. Ali najvažnija stvar je da me nikad ne zaboraviš, i da ne zaboraviš na nas. Obećavaš? " rekla je.

" O-Obećavam. " suze su lile jedva sam izgovorio ove reči.

" Zbogom Harry. " rekla je polako zaklapajući oči.

" Ostani molim te, ne idi još! " molio sam.

" Ostaću još koji minut. " polako je otvorila oči.

Nasmejala se " Volim te Harry. " stegla mi je ruku.

" Volim te Katherine. " stegao sam i ja njoj ruku.

" I kad odem...Moja duša će biti sa tobom, koliko god ja daleko otišla, uvek ću paziti na tebe, uvek ću biti pored tebe, čak i kad me ne vidiš. Nasmej se nekad praznoj sobi, ali zapamti, soba nije prazna, ja sam tu i gledam tvoj osmeh, ostani jak. Ostani ono što jesi. Ja ću se vratiti,obećavam. Volim te, i uvek ću te vol- "

Nije završila rečenicu, stisak na mojoj ruci je oslabio, njena ruka je ispala iz moje. Zaklopila je oči i njeno srce je prestalo da kuca.

Plakao sam. Nikad u životu nisam ovako plakao. Otišla je. Mrtva je, hladna je, njena duša sada leti, njen duh je otšao, a na mojim rukama je ležalo njeno krhko telo. Umrla je na mojim rukama, na mojim rukama je ispustila svoj poslednji uzdah. Ali ona je tako mlada, trebala je uraditi još mnogo toga u svom životu. Ona će uvek biti savršena, ona će uvek biti prelepa, naša srca je nikad neće zaboraviti. Ona nije pripadala ovde i sada je postalo jasno zašto je raj dozivao njeno ime. I to stvarno nije fer, da li je stvarno bilo njeno vreme? Da li sanjamo? Mi te nikad nećemo zaboraviti. Jednostavno planeta Zemlja nije mesto za jednog anđela kao što si ti. Mnogo ćeš nedostajati svima. Volimo te . Katherine Bell počivaj u miru. 

" Volim te, Katherine, najviše, jedina moja. Probudićeš se iz tog sna. " kroz plač sam govorio. Ljubio sam joj hladne usne.

" Ne ostavljaj me. " plakao sam držajući je na ruke.

Više ta divna devojka neće da igra,da se smeje,da me grli,ljubi,priča priče. Moja drugarica iz detinjstva i moja prva prava ljubav me je napustila danas.

" Ali, Katherine, anđele moj, it's too cold outside for angels to fly "

Ja sam ozbiljno plakala kad sam ovo pisala. Pa, VOTE, komentarišite, nastavak sa 100 reads. Ly :) <3 Btw. razmišljala sam da obrišem priču jer je čitanost baš opala :/