Kath - POV

Probudila sam se rano ujutru. Tek je bilo 7 sati. Dok sam otvarala oči prvi zraci sunca su obasjali dan. Pored mene je leža Harry. On je mirno i spokojno spavao, činilo se nemoguće probuditi ga. Lagano sam ustala i protrljala oči. Napolju je bio predivan sunčan dan, naravno leto je. Bacila sam pogled na posekotinu, koja, čini se nije uopšte zarasla ni milimetar. Crvene tačke su još uvek bile po mom telu. Jučerašnji dan se činio kao san. Sada, kada znam dosta o sebi osećam se užasno. Pa moji biološki roditelji su bili čudovišta, monstrumi? A misao da , kad umrem , postaću i ja takva. Naježim se na samu pomisao na to. Otišla sam do kupatila i obavila higijenu. Prišla sam ormaru i uzela par stvarčica odatle, zatim sam se obukla uzela telefon i torbu i lagano zatvarajući vrata izašla. Krenula sam ka doktoru, jer ovo nema obajšnjenja a sigurna sam da nema nikakve veze sa vampirima. Uzela sam taxi i odveza se do obližnje bolnice.

-

" Kath Gilbert " Čuo se doktorkin glas iza vrata. Polako sam ušla unutra i sela kraj nje.

" Pa Kath, šta je sa tobom? " Rekla je pažljivo.

" Pa, doktorka, isekla sam se pre jedno mesec dana, a rana još uvek nije ni milimetar zarasla, po telu su mi se pojavile crvene tačke, ili fleke, tako nešto. " rekla sam joj.

" Hmm. " Promrmljala je. " Hajde pokaži posekotinu i fleke. "

Pokazala sam joj posekotinu na ruci i fleke po nogama i stomaku. Ona je gledala i bila je malo zamišljena. Nakon pregleda sam otisla da ispitaju sta je to, i danas oko 18 h mogu uzeti rezultate pregleda.

-

Polako sam otvorila vrata da ne bih probudila Harryja, ali on je već bio budan, sedeo je na sofi i pio čaj. Tipično za njega. Uputila sam mu mali smešak, a on je uzvratio.

" Gde si bila? " Upitao je.

" Šetala sam se, rano sam ustala, pa nisam htela da te budim. " Rekla sam i dalje se osmehujući.

" A, u redu. Dođi sedi, skuvao sam i tebi čaj, još je vruć. "

Osmehnula sam se i sela kraj njega. On je prebacio ruku preko mene i tako me je držao, zatim me je poljubio u čelo. Volela bih da ovako ostanemo zauvek. Tako se osećam zaštićeno u njegovom zagrljaju. Volela bih da ništa od onoga nisam saznala, za glupe vampirske tajne! Da bar nisam saznala da sam usvojena!, ništa se od ovoga ne bi desilo.

Bilo je 17:30 kad sam se probudila. Nisam ni znala da sam zaspala. Spavala sam na sofi, a Harry je sedeo napolje, videla sam ga kroz prozor. Za 30 min. moram da idem u bolnicu da uzmem rezultate. Krenula sam odmah da se spremam. Kada sam završila, izašla sam napolje.

" Gde ideš? " upitao je Harry zbunjeno.

" Idem do grada, videla sam jednu belu haljinu pa da je probam, možda je i kupim. " Slagala sam.

" U redu. Vidimo se kasnije. " Nasmejao se i mahnuo mi. Mahnula sam i ja njemu. Pešačila sam do bolnice 20 minuta. Kada sam ušla u ordinaciju, doktorka je izgledala veoma uznemireno. Pitam se šta li je samnom?

" Dođi Kath. " rekla je doktorka i pokazala mi da sednem na stolicu pored nje.

" Sada ću ti reći, ali probaj da ostaneš smirena koliko god možeš. " Srce je počelo ubrzano da mi kuca. Nisam mogla da se smirim, bila sam preplašena. Srce mi je toliko jako kucalo da se činilo kao da će da mi izleti iz grudi.

" Kath, boluješ od leukemije. " rekla je doktorka. Stavila sam ruke preko usta, zamalo da vrisnem. Srce mi je već nenormalo počelo kucati. Uhvatila sam se za glavu i svim silama sam probala da zadržim suze.

" Na žalost, prekasno smo otkrili, žao mi je. " Rekla je i spustila glavu.

" Koliko mi je ostalo? " Upitala sam sumorno.

" Šta? " Pitala je doktorka zbunjeno.

" Koliko mi je još ostalo života? " ponovila sam.

" Dva meseca najviše, žao mi je. "

" U redu. Molim vas da ovo ostane među nama, ne želim da bilo ko zna. " Rekla sam a ona je klimnula glavom. Šokirano sam izletela iz ordinacije držajući prokleti papir u rukama. Još samo dva meseca? Još samo dva jebena meseca? I odlazim? Odlazim od Harryja? Kako ću to podneti, kako? Suze su se slevale niz moje bledo lice. Odlučila sam da odem do stana koji imam u gradu, Harry mi ga je poklonio. Tu dolazim svaki put kad želim da ostanem sama.

-

Zalupila sam vrata stana i bacila stvari na pod. Stavila sam ruku preko usta i počela da plačem. Suze su tekle niz moje lice neprestano, kao poplava suza. Ali ako umrem, postaću vampir? Zar ne? Ali više nikad neće biti isto. Sve će se promeniti. Više nikada neću moći da živim normalnim životom. Sve će biti izgubljeno. Harry će se uplašiti od mene. Pa ko i ne bi? Misliš da ti je devojka mrtva i onda se nakon nekog vremena digne iz groba, ko bi to i mogao da podnese? Ali sada sam se odlučila za nešto. Moram. Moram da ga pustim da posle mene ima normalan život, mora da ima normalan život. Neću dozvoliti da zbog mene pati. Mora da nađe drugu posle mene. A ja, ja ću nastaviti život daleko od njega. Ali kako to planiram da uradim? Srce mi se već sada slomilo u milion delova, kako da odustaneš od nekog koga voliš više nego bilo šta na svetu? Kako? Život je postao pakao. Ustala sam sa poda i nekako prestala da plačem, ali sam i dalje jecala. Prišla sam fioci i o datle izvadila sliku mene i Harryja kada smo bili mali. Imali smo oko 10-11 godina. Mali osmeh se pojavio na mom licu dok su suze i dalje tekle. Prešla sam prstom preko slike, uspomene, sećanja iz detinjstva. Jedna suza je kapnula na sliku.

" Žao mi je. " rekla sam tiho u praznom stanu.

Već postaje malo više komplikovano. Ali nije još to najkomplikovanije. Nadam se da vam se sviđa. Kliknite na VOTE. I komentarišite obavezno! :D ♥ Nastavak kao i uvek sa 1OO reads.

Love ya! xx